Izlazi mesečno, čita se godinama, a uči vekovima…

Objavljeno u Astrologosu br. 99

Decembar 2010.

    

TRANSPERSONALNA PSIHOLOGIJA

Čovek je sopstvo bez granica

Milan Jovanović

Transpersonalna psihologija se bavi problemima i doživljajima koji izlaze iz okvira običnog racionalnog, logičkog mišljenja. Sve ono što se ranije znalo o toj temi, izučavalo se u okvirima okultizma, ezoterije, raznih religioznih pravaca, kako najvećih religija sveta tako i onih manjih, a posebno su se time bavili ezoterijski pravci velikih religija. U sufizmu su se time bavili derviši, a šamani su najstariji istraživači te oblasti i kod njih se najviše podataka može naći zato što je to prareligija, praverovanje, prasistem. Iz tog sistema su se razvile sve religije.

   Milan Jovanović je diplomirani klinički psiholog, ekspert za transpersonalnu psihologiju i telesno orijentisanu psihologiju i psihoterapiju; specijalista za porodičnu psihologiju i psihoterapiju i Eriksonovu (konverzacionu) hipnozu; aktivan član Ruske asocijacije transpersonalne psihologije i psihoterapije, Ruske i Evropske psihoterapijske Lige; istraživač šamanizma – neošaman.

   Transpersonalna psihologija se prihvata i razvija pod uticajem činjenice da su dokazi postali suviše javni, ne mogu se više skrivati, ne mogu se zatvarati oči. Nauka uopšte, medicina, psihologija su to odbacivale, trudeći se da ostanu u okvirima naučnog. To je bilo i politički uslovljeno, zato što ne bi niko dao pare psiholozima i fakultetima da se bave nenaučnim istraživanjima i radovima. Sada se zasnovao naučni pogled i naučni sistem, i to područje se istražuje naučnim metodama i tehnikama. U tome su uspeli u Esalenu (centar u Americi gde je i osnovan taj pokret, 60-ih godina prošlog veka), zatim se raširio po celom zapadnom svetu i dalje. U Rusiji postoji jaka struja, istaknuti naučnici se ovom oblašću bave, i to na primer fizičari, od kojih se najmanje očekivalo da će pristupiti tome, filozofi odavno skreću pažnju na takve mogućnosti čoveka, i naravno psiholozi i psihijatri.

   Medicina se još drži tradicionalnosti i ima paradigmu materijalnog proizlaska svega što se dešava kao jedinog validnog načina objašnjavanja. Ali i alternativa ima pravo na život i ozakonjena je. Ljudi koji se bave alternativom dobili su pravo na legitiman rad, prijavu delatnosti, postoje instituti gde se vrši obuka, postoje stepeni stručnosti koji se proveravaju i - čovek sada može da bira gde će da potraži način da reši svoj zdravstveni ili neki drugi problem. To je oživelo psihologiju koja je u velikoj meri bila mehanička, statistička, na neki način se sve svodilo na humanističku paradigmu psihologije - da je cilj života realizovati svoje sposobnosti i to u smislu da se dostigne što je moguće više vlasti, više novca... Ustvari realizovati se u materijalnom svetu, ali to nije donelo ni sreću ni unutrašnji mir i postavlja se pitanje - čemu sve to? Jednostavno, ljudi su počeli da traže neku duhovnu suštinu, neki duhovni smisao svog bivstvovanja na ovom svetu. Zato je pravac Transpersonalna psihologija omogućio da se istražuju duhovne osnove čoveka. Ona se uveliko istražuje i praktikuje, mnogi novi pravci se izučavaju i stvaraju se osnovni metodi istraživanja. Primer su razni oblici disanja koji omogućavaju izmenjeno stanje svesti (holotropno disanje je najpoznatije, ali postoji mnogo drugih tehnika). Istražuju se svi vidovi meditacije, svi oblici transnih stanja, od hipnoze do stanja koje se dostiže autogenim treningom i uopšte preko vežbi relaksacije. Istražuju se strategija, forme, mehanizmi, algoritmi transnih stanja. To je srž kojom se bavi transpersonalna psihologija, kako bi pronikla u svest čoveka.

   Šta je to u svojoj biti, svom značenju – svest? Svest nas čini ljudima. Iz čega se ona sastoji? Kako se ona menja, šta utiče na svest? Tragajući za tim odgovorima došlo se do mišljenja da smo mi – ljudi, u početku bili duhovna bića, da je postojao neki začetak, neki engram. Razni psiholozi to vide na različite načine. Jung to vidi u kolektivnom, Frojd u individualnom, ezoteristi i okultisti to posmatraju iz svog ugla. Stara, materijalistička nauka to opovrgava, ali sve je više dokaza i sve je više ljudi koji imaju neke doživljaje koji se ne mogu objasniti materijalnim principima. Područje transpersonalne psihologije se sada burno razvija, ima zaista dobrih rezultata koji se u praksi primenjuju, a iza nje je već više od 40 godina intenzivnog rada.

   U Srbiji postoji interes za ovu oblast, mislim da se Lekarsko društvo otvara ka to ideji, što potvrđuje da postoji interesovanje za nove pravce, za mogućnosti čoveka koje su zaista ogromne, a neistražene. Ne radi se o suprotstavljanju, protivdejstvu ili sukobu dve "škole", već se radi o tome da se uz pomoć dva mišljenja dođe do neke zajedničke platforme koja bi zaista obogatila i medicinu, i filozofiju, i psihologiju, i mislim da je saradnja jedini ispravan način. Saradnja religije, umetnosti, filozofije, medicine, psihologije – sve su to oblici živog toka ljudskog bića. To se ne može odvajati jer se pretače jedno u drugo.

Transpersonalna psihologija se pre svega bavi istraživanjem raznih izmenjenih stanja svesti, a ovo stanje svesti ne možemo nazvati hipnotičkim, iako nema velike razlike između izmenjenog stanja svesti u meditaciji i hipnozi. Kada govorimo o faznom stanju svesti, treba da znamo da je to transno stanje svesti koje se stvara zarad lečenja depresije, fobije, sve prisutnijeg problema današnjice. Lečenje obavlja uvek stručno lice, onaj ko ume da dozira materijal i da dovede osobu do katalepsije, ali to je posebna tema. Primena transpersonalne psihologije je izuzetno velika, zato ćemo u narednom broju govoriti o dijagnostici, lečenju i samolečenju u faznom stanju svesti.

    

    

    

    





Godišnjak 8