Izlazi mesečno, čita se godinama, a uči vekovima…

Objavljeno u Astrologosu br. 85

mart 2009.

    

Liber legit librum

Slobodni (čovek) čita knjigu, odgovor Sapfo

iz Prizivanja duhova na Džerziju, Viktora Igoa

    

Viktor Igo je prizivao duhove

Bojana Nenadić

    "…Ti mora da si jedan od najraspoloživijih duhova da nam otvoriš vrata tajne. Većina ljudi koji su mišlju uticali na sudbinu ljudskog roda predstavljeni su nam kao da uz svoje uho imaju tajanstvena bića koja im govore reči nepoznatog sveta…" – Igo pita Lutera u jednoj od seansi prizivanja duhova. Na ostrvu Džersi, u vreme svog prognaništva, Viktor Igo je vodio "razgovore sa stolovima (duhovima)".

    O ovoj pojavi postoji autentično svedočanstvo - "Prizivanje duhova na Džerziju", koje sadrži zapisnike sa svake seanse. Viktor Igo ih je lično potpisao kao svoje delo i ostavio ga da bude objavljeno tek posle 2000. godine. Srpsko izdanje iz 2002. je prvo uobličeno objavljeno izdanje i prvi prevod dela uopšte na drugi jezik, a za nas ga je pripremio naš ugledni prevodilac i književnik nastanjen u Parizu, Kolja Mićević, istraživač Igoovog i Danteovog života i dela, čovek koji je prepevao izvornu Danteovu Komediju na francuski.

     Primoran da napusti Pariz, jer je kao republikanac predstavljao pretnju Bonaparti III, 1852. Viktor Igo, tada već akademik i francuski per, nastanio se sa porodicom i prijateljicom Žilijet Drue na ostrvu Džerzi. U posetu im je došla g-đa de Žirarden, obrazovana novinarka i pesnikinja, donevši sa sobom iz Pariza pomodnu ideju prizivanja duhova. Igo, iako ateista nije bio sujeveran. Nesklon takvoj "komunikaciji", ulazi u čitav slučaj zbog "javljanja" njegove preminule i neprežaljene ćerke Leopoldine. Seanse prizivanja duhova trajale su tri godine, ali je Igo prisustvovao samo kada one nisu narušavale njegov plan radnih obaveza. Igoov mlađi sin Šarl bio je nadareni medium i duhovi su tražili njegovo prisustvo, dok je stariji sin, Fransoa-Viktor, bio posebno nepoverljiv i skeptičan, pa se mnoge seanse na kojima je prisustvovao ne bi mogle falsifikovati. Pored supruge Adele, tu je bila i ćerka "druga" Adela, kojoj su prizivanja donela fatalan kraj. August Vakeri, dramski pisac koga je porodica prihvatila, najčešće je vodio zapisnike sa seansi. Da se spritistički razgovori prekinu – odluku je doneo Viktor Igo.

    

Umetnost i misterija

    (Iako smo astrološki časopis, ne interesuje nas spiritizam već istina koja je data kroz dijaloge u knjizi. Mnogo je pitanja koje čovek sebi postavlja, a u njoj pronalazimo odgovore.) I dok sama ideja da se prizivanje duhova zaista jeste odigravalao i da je jedan ozbiljan mislilac poput Igoa učestvovao i potvrdio verodostojnost ove pojave – zvuči krajnje misteriozno, ona predstavlja tek odškrinuta vrata i navodi na mnoštvo pitanja o nespoznatljivom svetu metafizike živog umetnikovog duha, velikog poput Igoa. Samo delo "Prizivanje duhova na Džerziju" ili izvorno "Razgovori sa stolovima" je tako misterija za sebe, jer iz stranice u stranicu poziva čitaoca da se zamisli nad brojnim drugim zagonetkama.

    Kada čitalac ne bi bio upoznat sa okolnostima nastanka ovog dela, lako je moguće da bi pomislio kako su razgovori sa duhovima piščev figurativni prikaz i kako je dijalog samo oblik iznošenja piščevih ideja. Međutim, delo predstavlja stvarne zapisnike sa seansi koje je Igo potpisao ali su ih često vodili i sređivali August Vakeri i drugi prisutni na seansama. Štaviše, Igo je "Prizivanje duhova" smatrao svojim bitnim delom i odlučio da ono bude objavljeno nakon njegove smrti. Nazvao ga je Biblijom budućnosti, a uputstva za to dobio je "preko stolova". Odavde polaze mnogi zapleti za onog ko se dublje zamisli nad ovom fantastičnom pojavom.

    Povodom okolnosti održavanja seansi suočavamo se sa činjenicom da Igo nije uvek bio prisutan na seansama, koja će provejavati nad sledećim pitanjima: Kako to, da su odgovori duhova podjednako duboki, nadahnuti, "igoovski veliki", kad im Igo nije svaki put postavljao pitanja niti slušao odgovore i kako to, da su oni uopšte takvi bili?

    Čitajući, nas zapravo ne čudi veličina sagledavanja sveta i istina u odgovorima, jer Igo komunicira sa Šekspirom, Danteom, Sokratom, Platonom, Robespjerom, Ezopom, Napoleonom Velikim, ali i sa Mojsijem i Hristom. On sa Kritikom vodi iscrpne razgovore o Servantesu, Homeru, Rableu, Molijeru, o Balzaku, Šekspiru, Sandovoj i njihovim dostignućima. Mocart čak komponuje na seansi pomoću klavira.

    Igo tokom odvijanja ovih razgovora nije krio svest o sopstvenoj mislilačkoj veličini niti da se smatra pozvanim da da veliko delo, misao, istinu ili otkrovenje, mada podjednako često naglašava svoju skromnost. On traži od duhova da mu razotkriju viši smisao i pojavu njihovog prisustva, zatim njegovu ulogu u toj komunikaciji, pita ih o svojoj mislilačkoj delatnosti – da li je dobro domislio, da li je stigao do otkrovenja ili tek nešto sluti. I on veruje odgovorima duhova. Pa i više, on prihvata njihove savete i čak vidi ovu razmenu mišljenja kao znak ili uputstva pomoću kojih će čovečanstvu pružiti nešto retko i značajno. Uz to, prisustvo njegovog racia je konstantno, jer Igo proverava fenomen ove razmene mišljenja.

    "Vratimo se našem dijalogu. Kao što to znaš, preko mog odlomka već napisanog, i koji sam pročitao osobama ovde prisutnim odmah nakon tvog odlaska, i preko drugih još tekstova, ja sam već ostvario jedan deo onoga što tražiš od mene i čak sam to ostvario pod potvrdnom formom. Jedino, ja se nisam mešao u tu potvrdnost, ne nalazeći u sebi ništa tako veliko da bih govorio o sebi povodom tih ogromnosti. Ti mi sada kažeš: odgonetni unutrašnje putovanje svoje duše, i kaži, u knjigama koje će se pojaviti posle tvoje smrti, ono što ćeš odgonetnuti. Čini mi se da sve to mogu biti samo pretpostavke i da će u našim očima nedostajati tačnost. Postoji li za mene, izvan otkrovenja stolova, jedan ljudski način da nazrem budućnost nepoznatu o kojoj mi govoriš i da je odredim? Jer da bi se potvrdilo nešto, treba bar naslućivati. Ako se ograničim na to da nagađam i kažem: odgonetam, da li će mi se verovati? Ne treba li još nešto više? A, kada budem rekao, posle svoje smrti, u posthumnoj knjizi: ovde sam, vidim ovo; gomila će pomisliti: on je pisao ovo dok je bio živ. Kako je mogao znati? Dakle, postoji li ijedan ljudski način (ljudski, naglašavam, ili bar onaj čiju bih tajnu za svoga života jedino ja imao) da se saznaju za života stvari za koje mi kažeš da ću ih potvrditi nakon svoje smrti?" – Viktor Igo, razgovor sa Smrću

    Sadržaj dela kao da je komunikacija nadrealnog i realnog Igoovog bića ili bolje rečeno kruženja duha velikog umetnika. Čitajući, možemo zaboraviti da sve ne potiče iz Igoovog pera. Iako stil odgovora odstupa od stila pitanja, što nam ne govori mnogo, dubina i česti sporazumi, prepoznavanja, najdublje razumevanje duhova - kakav se to odgovor od njih očekuje kada je tema bitna, ponovo kao da upućuje da to Igo sam sa sobom raspravlja. Ipak, Igo sve vreme zadržava racionalizam, on sa duhovima i raspravlja, proverava ih, insistira, ukazuje im na manjkavosti njihovih odgovora, iako poštuje odgovore i zahvalan je za komunikaciju. Odgovori su ponekad nejasni, često pitijski. On pita duhove da li su pročitali njegove stihove, kao da sebe proverava da li ih je naveo na odgovor, da li je sebe naveo da stvori ovu opsenu. Duhovi koji se oglašavaju imaju svoje raznolike karaktere, oni nisu idealna božanska bića, ponekad su hiroviti, naglo odlaze, zamagljuju odgovore, ali su pretežno raspoloženi da daju duboke i nadahnute odgovore. Duh Senke groba (zapisnik sa seanse od 11. septembra 1854.) kaže da su prostor i vreme relativni, čak 25 godina pre rođenja Ajnštajna koji je iznedrio ovu teoriju. Nerealno bi bilo reći da se igde provlači Igoova sumnja da bi javljanje duhova moglo biti umišljaj, sumnje su mu samo u okviru procesa mišljenja. Igo dosledno i najozbiljnije opšti sa duhovima. I dalje, kako svi ovi dijalozi jesu sadržaj koji je mogao dati samo veliki mislilac, čitalac ipak ima pravo da se zapita - ako već nije dramski figurativni prikaz, nije li ovo zapravo samo Igoovo tumačenje i fantastični fenomen doživljaja ovih seansi, koje su možda stvarne kao ambijentalna okolnost ali ne i kao proizvođač misli iznetih u delu. Najsmeliji malodušnik mogao bi pomisliti da je sve bilo umišljaj, ako treba i Igoov umišljaj, ali njegovo povremeno odsustvo sa seansi takvu tezu čini neprihvatljivom i nudi jedan sasvim drugi ključ za rasvetljavanje ove pojave.

    Verovali ili ne u mistične pojave, mi ni po čemu nismo stekli pravo da sumnjamo u verodostojnost održavanja seansi prizivanja duhova u kuću Viktora Igoa na Džerziju. Odavde se možemo otisnuti dalje u istraživanje, bez želje da se bavimo misticizmom i spiritizmom. Nešto se jeste događalo. Da li možemo izvan ritualnog i mističnog da dokučimo oblik ove pojave, njen značaj ili njenu veličinu? U tome bi nam mogla pomoći činjenica da Igo nije vodio razgovore samo sa duhovima koji su duše određenih ličnosti. Preko "stolova" on je razgovarao i sa Kritikom, Sanjarijom , Dramom, Komedijom, Idejom, Civilizacijom, Inspiracijom, Poezijom … dakle, bavio se filozofskim i književnim problemima. Nije ulazio u spiritizam kako bi crpeo inspiraciju, njegova potreba je bila saznajna, a cilj da čovečanstvu pruži veće istine.

    " - Dala si mi jedan veliki savet, i, ako mi daš vremena, ja ću slediti taj savet. Ali, istovremeno sa delima koja ću zaveštati dvadesetom stoleću, i pre njih, ova knjiga koja će izvesno biti biblija budućnosti, već će se pojaviti. Mislim da neće biti objavljena za života nikog od nas ovde prisutnih, koji smo sagovornici tajanstvenih bića; ali kad se bude pojavila ona će reći sve ono što sam ostavio za svoj grob, ona će to reći pre mene, i s više ubedljivosti. Ja ću doći, zatim, i videću da je ovo moje otkrovenje otkriveno. Jedan deo tog otkrovenja je već stolećima u ljudskoj tradiciji, jedan drugi deo sam ja sam pronašao (što ne znači da ne dolazi u celini od Boga, pošto je čovek tek dimnjak kroz koji prolazi božanski plamen), jedan drugi deo kazali ste vi, bića nepoznatog, u našim dijalozima za stolom tronošcem..." Viktor Igo, razgovor sa Smrću

     Ovaj fenomen kao i sav sadržaj dela otkrivaju Igoovu nameru da se vrati jednog dana posle svoje smrti i postigne bezvremenost tako što će sačuvati neobjavljeno delo i doći u budućnosti sa njim, te da to delo vidi kako je čovečanstvo prihvatilo ovu njegovu Bibliju budućnosti. To su mu dusi i savetovali. Sasvim je moguće da postoji delo koje će kao njegova zaostavština biti otkriveno tek kada čovečanstvo prihvati, shvati ili ne shvati Bibliju budućnosti. Ovaj Igoov naum ne samo da otkriva njegovu metafizičku i vizionarsku orijentaciju o kojoj se inače zna, nego upućuje na vanvremenog genija u njemu koga možda danas mogu tek kvantni fizičari da shvate.

    

Snaga metamorfoze

    O onom o čemu malo znamo, nemamo pravo da procenjujemo ili da tražimo neko racionalno objašnjenje, posebno što je reč o misliocu u čiji razum ne smemo ni pomisliti da sumnjamo. Možemo tek iz obrisa novijih naučnih istraživanja ljudske svesti i uma određenim znanjima da slutimo i pretpostavljamo o kakvom je fenomenu reč kod ovog dela i njegovog nastanka. Delo je potpisao Igo i smatra ga svojim. Jasno je da on ovom delu dodeljuje veliku ulogu. On sebe smatra nosiocem ukupnog fenomena i to je nešto što nam najviše govori o tom fenomenu. Viktor Igo je imao ne samo snagu imaginacije. Njegov umetnički i mislilački duh sasvim sigurno je posedovao ogromnu snagu da svoju unutrašnjost određenom metamorfozom prenese u realnost, tako da oblikuje i formira događaje koji će zaokupiti i njegovu okolinu. Ne možemo pretrčati preko ovog slučaja kao preko seansi prizivanja duhova koje su za verovati ili ne verovati, jer je on daleko više od toga. Ova razmena misli i putovanje kroz vreme ovog dela više podseća na najdublju razmenu na nivou duhova čovečanstva. Možda Igou nisu ni bili potrebni "stolovi" da razume, pita i čuje odgovore velikih duhova. Njegova percepcija kao da je dostigla metafizički maksimum i on je u taj kovitlac (više nesvesno) mogao da povede i osobe pored sebe, mogao je da ih inspiriše da misle kao on, da čuju i vide što i on. Izvan onog običnog pitanja - postoje li duhovi, ove je događaje svakako Igo proizvodio i nosio. Posle ovog perioda on je dao vrlo značajna dela.

    Gospodin Kolja Mićević, srpski Parižanin i prevodilac "Prizivanja duhova na Džerziju" u knjizi je potpisan je kao književnik, muzikolog i astrolog! Iz njegovih redova izbija oćutano i verovatno filozofski bogato pronicanje u celokupnu stvar. Oseća se da Mićević ima neko razjašnjenje o kome ne piše mnogo…, ali nas potpuno uvodi u svet ondašnjih okolnosti Igoovog života i nastanka ovog dela. Ovde je već mašta više nego zagolicana, jer Mićević nam kaže:

    "Viktor Igo je u razgovorima sa Smrću predskazao da će ova njegova Biblija budućnosti biti čitana i shvaćena oko 2000. godine, i kasnije. Nije naznačio gde. To očigledni nije Francuska, koja se slabo snalazi s takvim džinom kakav je Igo. U poslednje vreme, zbog dvestogodišnjice Igoovog rođenja, ali i zbog aktuelnosti trenutka, pominje se, na najvišim mestima, pesnikova vizija o "Sjedinjenim državama Evrope"…ali se niko ne usuđuje, plašeći se valjda da ne ispadne smešan, da navede prvi i pravi izvor tih neophodnih ideja, a to su upravo neke os seansi prizivanja! …Igo je bolje video Evropu sa svog prognaničkog ostrva 1855., nego što je natprosečan Evropljanin vidi i shvata danas!"

    Kao istraživač, koji bi imao više prilika od mnogih da spozna okolnosti zbivanja u ovom periodu Igoovog života, Mićević nam svoja uverenja najviše otkriva kometarišući Igoov razgovor sa Danteom. On se dogodio 13. septembra 1853., a Dante je umro 13. septembra 1321! Osim toga obojica su bili tačno dvadeset godina u prognanstvu. Mićević piše: "Danteova prva rečenica: Prognanstvo dolazi do ruba groba, toliko je u tom smislu rečita da bi u stvari trebalo zadrhtati, čitajući je. Prevedena na ovozemaljski jezik, ta rečenica glasi: Moje prognanstvo se večeras završava, večeras ću umreti, itd."

    A mi možemo dodati, da nije slučajno baš Mićević prvi doveo Dantea Francuskoj, da nije slučajno baš on istraživač dela ova dva velikana i da ima puno pravo, on koji je prvi objedinio zapisnike seansi za ozbiljnije izdanje, da iz njihovog dijaloga dokuči stepen verodostojnosti.

    

    

    

    

    

    

    





Godišnjak 8